U Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, u okviru ciklusa tribina „Stevan Majstorović“, 18. decembra 2017. održan je skup pod nazivom „Multikulturalizam: iluzija ili neophodnost?“.
Na tribini su učestvovali ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, prof. dr Milena Dragićević Šešić, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, dr Aleksandra Đurić Bosnić, viši stručni saradnik za naučna istraživanja i razvoj Zavoda za kulturu Vojvodine i dr Miloš Konstantinović, predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije, a moderator razgovora je bio dr Vuk Vukićević, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Ministar Vladan Vukosavljević se osvrnuo na složenost određenja multikulturalizma u današnjem svetu, kada prisustvujemo preispitivanju definicije samog pojma kulture, uz stav da kada govorimo o multikulturalizmu govorimo o najkrupnijim društvenim i istorijskim fenomenima, za koje ne postoje laki odgovori. Vladan Vukosavljević je skrenuo pažnju na dva podjednako opasna fenomena, akulturaciju s jedne i kulturni etno-centrizam s druge strane, smatrajući da je u ovom istorijskom trenutku, i ne samo na našem prostoru, pretnja akulturacije veća od pretnje etno-centrizma. Ukazao je i na opasnost ideologizovanja pojma multikulturalizma, kao doktrinarnog, neupitnog pojma, kao i ideološke prizme u vrednovanju različitih kulturnih izbora i fenomena, uz napomenu da kulture na različite načine utiču jedne na druge, i da se radi o procesima dugog trajanja, najčešće razmenama sadržaja između već formatiranih nacionalnih kultura. Vladan Vukosavljević je ukazao na važnost očuvanja kulturnih prava nacionalnih manjina, kao i kulturne raznolikosti u našoj zemlji, uz stav da to nije i ne mora biti u suprotnosti sa očuvanjem i afirmacijom nacionalne kulture srpskog naroda.
Prof. dr Milena Dragićević Šešić istakla je kako je svako društvo pluralno, i da multikulturalizam u tom smislu predstavlja pokušaj zasnivanja javne politike koja će biti odgovorna prema manjinama, koje su istorijski imale manja prava od većinske kulture. Aktuelno debatovanje o multikulturalizmu u evropskim zemljama dr Dragićević Šešić je povezala sa rastom populizma, a kao zamku multikulturalizma prepoznala njegovu primenu, koja obezbeđuje unutrašnju afirmaciju svake pojedinačne kulture, ali često vodi manjku njene komunikacije sa drugim kulturama. Kao još jednu potencijalnu opasnost primene ideje multikulturalizma dr Dragićević Šešić je videla i njegovo insistiranje na specifičnostima i izdvajanju, umesto dijaloških formi i nalaženja drugog u sopstvenoj kulturi. Založila se za kulturno politiku koja bi bila dijaloška i vrednovala uticaje raznih kultura, kao i uključivala široku javnu debatu.
Dr Aleksandra Đurić Bosnić naglasila je razliku između multikulturalnosti, kao činjenice postojanja kulturne raznolikosti i multikulturalizma, kao ideološko-političkog koncepta, koji teži zaštiti prava manjina na jednom kulturnom prostoru. Dr Bosnić je istakla kako u praksi ovaj koncept često nije davao zadovoljavajuće rezultate, završavajući u geto-kulturalizmu, odnosno oslanjanju zajednica na komunikaciju isključivo u sopstvenom referentnom okviru. Dr Bosnić se založila za potrebu za afirmacijom interkulturne komunikacije, kako bi se prevazišla opasnost od izolacije pojedinačnih kulturnih zajednica i upozorila na opasnost od binarizacije i stigmatizacije kulturnih izbora, kao i na problem predominacije nacionalnog identiteta nad građanskim, opredelivši se sa dijalošku poziciju.
Dr Miloš Konstantinović ukazao je na multikulturalizam kao na ideološku konstrukciju, koja kao takva, naročito u svojim ekstremnijim vidovima, isključuje nacionalni identitet. Skrenuo je pažnju na autentične balkanske tradicije međusobnog suživota različitih kultura, pri čemu na balkanski kontekst ne treba mehanički primenjivati obrasce sa političkog zapada. Ideološkim konceptima suprotstavio je dobro negovanje nacionalnih identiteta bez mistifikacija, i istinski suživot različitih kultura, a kao najveću opasnost koncepta multikulturalizma izdvojio komunitarizam, odnosno sklonost zajednica da se zatvaraju u sebe. Kao jedan od važnih aspekata kulturne politike, dr Konstantinović je ukazao na potrebu negovanja institucija, odnosno njihovog obnavljanja i stvaranja novih, neophodnih za razvoj jedne kulture. Tribina „Multikulturalizam: iluzija ili neophodnost?“ donela je produktivnu diskusiju i u vidu otvorenog i dinamičnog dijaloga ponudila različite poglede na čitav niz pitanja značajnih za razumevanje kulture u našem vremenu.
