Projekat “Zakoni i kultura” počiva na istraživanju čiji su predmeti odnos zakona i kulture, efektivnost u novije vreme donetih zakona ne samo u domenu kulture, već i u drugim domenima koji su za razvoj kulture izuzetno značajni, kao što su ekonomija, državna uprava, prostorno planiranje i obrazovanje, te, najzad, opcije regulacije i potreba za pojedinačnim zakonskim aktima. Drugim rečima, istraživanjem će se tražiti odgovori na pitanja: Koje efekte imaju proteklih 10 godina doneti akti? Kako se kroz zakone stvaraju veze ključnih domena za ostvarivanje održivog razvoja – kulture, ekonomije, politike, obrazovanja, ekologije i prostornog planiranja? Koje oblasti kulture moraju imati svoje specifične zakone i koji su koraci u tom smeru preduzeti a koje korake (još) treba preduzeti? Koji su anticipirani efekti akata čija je izrada u toku (pre svega se odnosi na oblast kulturnog nasleđa)? Na koje načine pristupi unapređenju pravnog instrumenta kulturne politike korespondiraju sa savremenim tendencijama i izazovima u međunarodnoj zajednici, naročito u Evropi?
Metodološki, istraživanje počiva na korišćenju etnografskog pristupa u tretiranju dokumenata kao narativa aktuelne kulturne politike; intervjua sa akterima kulturnog razvoja na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou u vezi sa primenom postojećih i potrebama za novim zakonskim rešenjima (tri tematske fokus grupe); analizi medijskih izveštavanja o pitanjima vezanim za zakone u domenu kulture; te, najzad, kvalitativnoj analizi prikupljenih podataka.
Budući da se savremene kulturne politike baziraju na činjenicama utvrđenim empirijskim istraživanjima, cilj projekta je da pruži znanja o efektima dosadašnjih napora da se osavremni pravni okvir, te da se, na osnovu analize, iznesu sugestije za dalje korake u smeru unapređenja ovog osnovnog instrumenta kulturne politike koji obezbeđuje dugoročno efektivne mere podrške kontinuiranom razvoju kulture.
Rukovodilac i istraživač: Maša Vukanović