Izložba slika “Spoznaja tajne postojanja” akademskog slikara Nenada Stankovića biće svečano otvorena u četvrtak, 15. oktobra u 19 sati u Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i može se pogledati naredne dve nedelje.
“Slike Nenada Stankovića svet su za sebe, sa metafizičkom dimenzijom, specifičnim umetničkim impulsom i jasno definisanom početnom idejom. Ritmički sklad, homogeni tok, široki raspon asocijacija između znakovnog, ritualnog i sakralnog, rezultat su ozbiljnog likovnog razmišljanja. Sposobnost usložnjavanja i povezivanja iskustvenog, doživljenog, viđenog i izmaštanog, uklapaju se u specifičan umetnikov sistem vrednosti. Sugestivnost dobrog crtača i slikarski rukopis perfekcioniste, okosnica su dobre kompozicione postavke i jasne forme. Poput doslednog scenariste, autor povezuje glavne aktere sa transponovanim misterioznim svetom prirode, stvarajući autentični narativ slike. U harmoničnom kontekstu enigme i fantastike, planovi se nadovezuju jedni na druge. U centralnom delu je katarza, ili se kompozicija gradi iz više celina, sa jasno definisanom horizontalnom podelom. Poenta je suština života, ljudskog postanka i trajanja na planeti Zemlji, sa segmenatima sadašnjeg i budućeg, koji se u nekom kontekstu dodiruju, prožimaju i kruže poput večne energije. Mitsko poetska vokacija prošlosti i odnos između fizičkog i mentalnog sklopa aktera, sežu iz nekog drugog, humanijeg i ozbiljnijeg vremena, po senzibilitetu najbližeg renesansi.
Stankovićevi naslikani svetovi su prepoznatljivi, višeznačni, opipljivi, metaforični i simbolični. On oblikuje i zida na čvrstim temeljima, sa kreativnom snagom, koja daje jasno definisane vrednosti. Predimenzionirana pčela – matica, čuva svoje carstvo sazdano od savršenog šestougaonog saća, dok radilice gnjure u trubicama edemskog cveća ili žure ka košnici – vrški kao da se sklanja pod kapu. Zvezdana prašina, poput čestica manastirske patine, zaokružuje vrednu skupinu na isti način kao i figuru crnorisca sa trouglastom kukuljicom, poput Svetog Simeona. Daleko od ovovremenog, hilandarski monah zabavlja se nekakvom čudnom mašinerijom, poput renesansnog alhemičara. Nemaljnjićke zadužbine ili despotova Resava, ukomponovane su u renesansne vedute, sa atmosferom zatišja sutona i bogobojažljivosti. Među kulama i kupolama zvekeću panciri sveih ratnika, kaligrafi ispisuju svoje inicijale, poju se vizantijski psalmi, a klepalo poziva na molitvu. Imaginarni, šiljasti visovi i magline nasukali su prepotopsku Nojevu barka, sa raširenim belim jedrima iz mita o Egeuju i krstaš barjakom na vrhu, nalik mletačkoj galiji. Sve se sa razlogom izmešalo, jer se tako razvijala civilizacija od postanja, starog zaveta, preko antike, srednjeg veka, renesanse…do naših dana sa pretećom globalizacijom, od koje autor sa razlogom strepi i poručuje da je celokupna evropska civilizacija na vetrometini…
Lazurni namaz, svedeni tonovi i odmerenost u sazvučjima boja, daju naročitu estetsku pitkost. Sve je na svom mestu, jasno i uravnoteženo, znalački postavljeno kao na platnima starih majstora. Svetlo i senke, belina koja isijava, odnos toplog i hladnog, mirnog i uzburkanog su skladna celina koja je rezulzat višegodišnjeg iskustva, strpljenja, talenta, veštine i znanja.
Slike Nenada Stankovića se posmatraju, čitaju, slušaju i doživljavaju, dok je posmatrač od strane autora zamišljen kao hodočasnik, putnik namernik ili znatiželjnik, koga umetnikova ruka vodi stazama snoviđenja. Na njima se spoznaju nebesa, zakoni prirode, principi nužnosti, životni tokovi i čovekova sudbina. Slikar prati putanje zvezda i kometa, a vaseljena postaje obavezna pozadina njegovih slika, po kojoj on zapisuje i priča.”
Marina Lukić – Cvetić
Radno vreme Galerije: radnim danima od 10 do 16 časova
Tel: 2637 565, 2638 081