Prezentacija istraživanja ONLINE KULTURNO NASLEĐE SRBIJE održana u Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul) pokazala je rastući trend digitalizacije kulturnog nasleđa, što naročito prepoznaju građani koji sve više koriste mogućnosti digitalnih sadržaja i virtuelnih izložbi.
Pozdravnu reč, okupljenoj publici iz stručne i šire javnosti, uputio je direktor Zaprokula Marko Krstić istakavši da je „digitalizacija kulturnog nasleđa apsolutni trend u Evropi, a ovo istiživanje nastalo je iz potrebe da izađemo u susret jednom savremenom trenutku i da prezentujemo sve ono što je kulturno nasleđe u digitalnom svetu.“
Prezentacijom je moderirala mr Maja Todorović, etnolog i antropolog, autor istraživanja prikazavši okupljenoj publici ciljeve, metodologiju i rezultate do kojih se došlo tokom ovog obimnog istraživanja: „Kroz analizu zvaničnih veb-sajtova šest arheoloških lokaliteta, od izuzetnog značaja, u Srbiji – Viminacijuma, Feliks Romulijane, Carske palate Sirmijuma, Vinče, Caričinog grada i Lepenskog Vira, sagledali smo kako se koriste mogućnosti veba u komunikaciji kulturnog nasleđa na internetu.“
Afirmisani stručnjaci na polju digitalizacije kulturnog nasleđa dr Katarina Živanović, muzeolog, heritolog i šef Izložbenog salona Galerije SANU, prof. dr Nikola Krstović, predsednik NK IKOM Srbija i Vitomir Jevremović, arheolog, programer i direktor ALL-ART zahvalili su Zaprokulu što je ovim istraživanjem pokrenuto značajno pitanje dostupnosti kulturnog nasleđa na internetu, kao i što je ukazano na potrebe za saradnjom, umrežavanjem i dijalogom između sektora kulture, turizma i obrazovanja.
U interesantnoj polemici koja se povela gospođa Živanović zaključila je da je„izuzetno važno da se razume da je kulturno nasleđe podsticaj i alat u okviru održive regeneracije različitih urbanih i ruralnih sredina.“ Nadovezao se gospodin Krstović koji je ukazao na to da „digitalna transformacija podrazumeva ne samo da nešto preduzmemo već i da paralelno razmišljamo u digitalnom sistemu, za šta su nam potrebna i neka druga, nadasve stručna znanja.“ Interesantnog mišljenja bio je i Jevremović koji je napomenuo da se „u digitalnom svetu promene izuzetno brzo dešavaju pa će digitalizacija uopšte, ali i digitalizacija kulturnog nasleđa postati jedna surova borba za ljudsku pažnju.“
Foto: Siniša Stefanović