Autori i istraživači: mr Maša Vukanović i Maja Todorović
Usvajanje UNESKO Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa 2003. godine na međunarodnom planu je pojačalo napore da se očuvaju elementi kulture kao što su verovanja, znanja, veštine, jezik, usmeno stvaralaštvo, muzika, ples i sl., odnosno oni elementi koji ne moraju dobiti materijalno opipljive forme ali koji jesu od izuzetnog značaja za samosvest pojedinaca, grupa i zajednica, odnosno za izgradnju i ojačavanje njihovog kulturnog identiteta. U Konvenciji je naglašeno prepoznavanje grupa i zajednica kao primarne instance u naporima da se ovi elementi kulture očuvaju za buduće naraštaje. Takođe, u Konvenciji je istaknuta i potreba da se ovi elementi promovišu, odnosno učine bližim i dostupnim većem broju članova zajednica, te kako bi se predstavljanjem ovih elemenata drugima ojačalo samopouzdanje pojedinaca, grupa i zajednica.
Projekat „Nematerijalno kulturno nasleđe – očuvanje kroz rad amaterskih društava i promocija na manifestacijama osmišljen je upravo s obzirom na Konvenciju i za cilj ima ispitivanje kako se pristupa čuvanju i promovisanju elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa u Srbiji.
U dosadašnjim naporima da se Konvencija implementira u Srbiji fokus je bio ka profesionalnim zajednicama koje se bave kulturnim nasleđem te jačanju kapaciteta institucija. Iako je manji broj udruženja građana bio uključen u prvi ciklus nominovanja elemenata za upis u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, te iako su „Pravilnikom o načinu, kriterijumima i merilima za izbor projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije“ prepoznata kao čuvari baštine, amaterska društva kao što su kulturno – umetnička društva i folklorni ansambli niti su podrobnije uzimani u obzir kao grupe u lokalnim zajednicama koje potencijalno mogu zaista biti oni koji čuvaju elelemnte nematerijalnog kulturnog nasleđa, niti su uopšte izazivali pažnju akademske zajednice što je rezultiralo veoma oskudnom literaturom posebno o segmentima rada ovih društava. Stoga je poseban cilj projekta da se ispita da li i kako amaterska društva a pre svega kulturno – umetnička društva i folklorni ansambli čuvaju elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Posebni događaji kao što su proslave, svetkovine, parade i smotre jesu prilike na kojima na primer kulturno – umetnička društva i folklorni ansambli šredstavljaju svoj rad u oblasti narodne kulture. Imajući u vidu da manifestacije, a kao što to pokazuje na primer Smithsonian Folklife Festival, mogu biti iskra koja osvetljava spektar dostignuća kultura lokalnih zajednica te da posebni događaji privlače sve veći broj ljudi zainteresovanih da steknu znanja o kulturama lokalnih zajednica, drugi poseban cilj projekta je ispitivanje kako se manifestacije programski orijentisane ka elementima nematerijalnog kulturnog nasleđa planiraju i produciraju.
Istraživanja koja čine okosnicu projekta sprovode se putem dva upitnika – jedan upitnik je namenjen amaterskim društvima (kulturno – umetničkim društvima i folklornim ansamblima) a drugi je namenjen organizatorima manifestacija. Oba upitnika su kreirana tako da omoguće i dublji uvid u procese očuvanja i promovisanja nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Rezultati istraživanja i analize biće na raspolaganju i donosiocima odluka i široj javnosti a kako bi se predlagale, planirale i sprovodile buduće aktivnosti usmerene i ka očuvanju i promociji nematerijalnog kulturnog nasleđa i ka unapređenju položaja kulturno – umetničkog amaterizma u Srbiji.