U pres-sali Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, koje je i pokretač projekta, održano je javno predstavljanje „Vremenske linije kulture Republike Srbije i Srba van matice“, koju je realizovao Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, sa ciljem da na internetu predstavi najvažnije ličnosti, događaje i objekte kulture Srbije i srpskog naroda. Tom prilikom prisutnima su se obratili dr Dejan Masliković, pomoćnik ministra kulture i informisanja za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva i dr Vuk Vukićević, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
„Ideja je nastala u Ministarstvu kulture i informisanja u Sektoru za digitalizaciju u vreme kada smo planirali izradu „Pretraživača kulturnog nasleđa“. Zajedno sa kabinetom premijerke Ane Brnabić razmatrali smo tada da li može da se napravi neka vrsta „hakatona“ gde bi se mladi programeri, studenti, i start-ap kompanije bavile izradom „Vremenske linije“. Odlučeno je ipak da to bude u jednoj ustanovi kulture koja se dugo bavi istraživanjem i radom i poseduje infrastrukturu za razvoj projekta, s obzirom da se na „Vremenskoj liniji“ nalaze činjenice, verifikovani podaci i informacije“, rekao je pored ostalog Masliković.
Prema rečima dr Vuka Vukićevića, „Vremenska linija“ kulture Republike Srbije i Srba van matice“ jeste projekat koji ima za cilj da na internetu na jednom mestu predstavi najznačajnije ličnosti, događaje i objekte naše kulture.
„U poslednjih godinu dana tim Zavoda je radio na tome. „Vremenska linija“ obuhvata period od preistorije do današnjih dana i tako predstavlja kontinuitet, domete i širinu kulture Republike Srbije i Srba koji žive van naše države. Želja nam je bila da odrednice mogu da se pretražuju prema zahtevima korisnika, tako da će internet sajt omogućiti tagovanje. Ostavili smo mogućnost da budu definisani različiti tagovi“, istakao je Vukićević i dodao: „U ovom trenutku smo posebno odredili tag za žene koje su bile aktuelne na polju kulture. Prilikom tagovanja dobija se i pregled željenog sadržaja“.
„Vremenska linija“ domaćim i stranim korisnicima predstavlja kulturno nasleđe i stvaralaštvo, kao i kulturno nasleđe i stvaralaštvo srpskog naroda van matice. Time želi da se ukaže na kontinuitet, širinu i domete srpske kulture i kulture Republike Srbije, kao i da se podstakne njihovo dalje proučavanje i dijalog o njima.
Projekat trenutno sadrži više od 1600 pojedinačnih odrednica, ilustrovanih odgovarajućim fotografijama i audiovizuelnim materijalima i povezanih kako međusobno tako i sa spoljašnjim izvorima. Odrednice su predstavljene na srpskom jeziku, na ćiriličnom i latiničnom pismu, a veći deo sadržaja je preveden i na engleski jezik. Planira se da sve odrednice budu dostupne na engleskom, a zatim i na drugim svetskim jezicima.
Sadržaj „Vremenske linije“ može biti pretraživan prema kategorijama, određenim prema oblastima kulturne i umetničke delatnosti (arhitektura, audio-vizuelne umetnosti, vizuelne umetnosti, izvođačke umetnosti, književnost, kulturno nasleđe, manifestacije, mediji, muzika, nauka, ustanove). Pretraživanje je moguće vršiti i prema tagovima, koji omogućavaju pretragu prema posebnim interesovanjima korisnika.
Sadržaj se razvija u skladu sa principima obuhvatnosti, reprezentativnosti i dostupnosti širokom krugu korisnika. Projekat je u ovom trenutku u početnoj fazi i otvoren je za kontinuirano unapređivanje. U skladu sa tim, „Vremenska linija“ sadrži opciju za predlaganje novih odrednica ili dopunu postojećih, čime se omogućava da svi zainteresovani ponude svoje predloge i sugestije, koje bi doprinele tome da „Vremenska linija“ u što većoj meri odgovori na zadatak predstavljanja i promišljanja celine kulture naše zemlje i naroda.
„Ovaj projekat će približiti kulturu svim građanima Republike Srbije, a posebno deci i mlađim generacijama, kao i turistima koji posećuju našu zemlju“, naglasio je Vukićević.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je učestvovao i u razvijanju interaktivne mape kulture Srbije, kao segmenta Pretraživača kulturnog nasleđa i tom prilikom je sarađivao sa Ministarstvom kulture i informisanja i Republičkim geodetskim zavodom.
Foto: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka