U susret 20. martu, Svetskom danu pripovedanja, u petak 18. marta u Galeriji Zavoda biće predstavljena mobilne aplikacije Putevima zmajeva kroz Golubac
Učestvuju:
Dragica Popić, narodni pripovedač iz sela Dobra kod Golupca;
Manuela Graf, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, generalni menadžer Klastera puteva kulture;
Jelena Petrović i Marija Živanović, Narodna biblioteka “Veljko Dugošević”, Golubac;
prof. dr Ljubinko Radenković, Balkanološki insttitut SANU
Putevima zmajeva kroz Golubac je prva mobilna aplikacija u Srbiji koja predstavlja predanja, vekovima prenošena s kolena na koleno, kao vrednu nematerijalnu baštinu Srbije. Aplikacija sadrži kratke video zapise drevnih priča i legendi o zmajevima, vilama, todorovcima, vampirima, nastanku tvrđave Golubački grad, koje pričaju stariji ljudi iz golubačkih sela. Posetioci promocije imaće pak jedinstvenu priliku da pogledaju duže verzije ovih čarobnih narodnih predanja, koje su uvod u budući dokumentarni film, kao i da uživo čuju pripovedanje baka Dragice Popić, proglašene za najboljeg pripovedača konkursa za prikupljanje priča i legendi severoistočne Srbije.
Malo ljudi zna koje su to najstarije priče ili legende iz severoistočne Srbije koje se već decenijama ili vekovima prenose s kolena na koleno. Narodna biblioteka „Veljko Dugošević“ u Golupcu i Klaster puteva kulture pozvali su prošlog leta sve zainteresovane da im pomognu u prikupljanju najboljih predanja severoistočne Srbije. Tako je stiglo skoro 20 zapisa, što je izuzetan uspeh budući da su mnogi ljudi u Srbiji na pričanje drevnih predanja davno zaboravili. Stručna komisija je izvršila preliminarni izbor autentičnih zapisa i obišla neke od pripovedača. Sve to je rezultiralo da nastane jedinstvena mobilna aplikacija Putevima zmajeva kroz Golubac.
Pokrovitelji projekta su Opština Golubac, Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije.
Kulturno turistička ruta Putevima zmajeva kroz Srbiju pokrenuta je zahvaljujući istraživanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, kroz koje su mapirani potencijali za razvoj kulturnog turizma. Sve to je motivisalo preko 40 institucija kulture, turističkih organizacija, privrednika, čak šest fakulteta da osnuju Klaster puteva kulture. Nadovezujući se na istraživanja Zavoda, Klaster razvija ovaj i slične projekte kao specifične kulturno-turističke proizvode.