Koliko naši sugrađani učestvuju u kulturnom životu u poslednjih pet godina?
Prema istraživanjima Zaprokula, jedine institucije kulture koja se bavi trendovima i potrebama građana u kulturi, tendencije u kulturi Srbije imaju pozitivan predznak, premda nam pravi posao tek predstoji, posebno na planu digitalne kulture, inovativnosti i interaktivnosti svih institucija kulture, kao i povećanja redovne publike koja prati kulturne događaje, a koja po podacima iznosi nešto više od 5,6%.
„Kulturna participacija građana Srbije“, najrelevantija statistička studija na temu posećenosti u kulturi, pokazuje porast učešća građana u kulturnim događajima tokom poslednjih 10 godina u gotovo svim vrstama kulturnih dešavanja. Istraživanje pokazuje konstantu kulturnih praksi ljudi u Srbiji. I dalje su najpopularniji koncerti koje posećuje 68.3% naših građana, dok poseta bioskopima, usled otvaranja multipleksa i sinepleksa, uz primetno ulaganje države u domaću kinematografiju i uz stimulacije za distributere, beleži najveću stopu rasta 30% u poslednjih deset godina – preciznije 63,8%.
Institucije kulture su shvatile da je jedan od prioriteta zainteresovaniji i komunikativniji odnos prema deci i mladima. Istraživanja ukazuju na rastući trend sadržaja za decu, a u toj ulozi najbolje se snalaze biblioteke, muzeji i kulturni centri. Važno je istaći da se kulturni programi najčešće kreiraju za decu uzrasta do 10 godina, kada ih na primer u muzejske ustanove vode učitelji – njih 73.6%. Kulturnih programa namenjenih tinejdžerima veoma je malo i oni čine najkritičniju grupu kad je u pitanju učešće u kulturi i stoga je neophodno promeniti strategiju i prihvatiti njihove kanale komunikacije – blogerske i influenserske – kako bi im kulturni sadržaji kroz šerovanja bili dostupnji i zabavniji. Mladima se sve više prepušta da sami osmišljavaju kulturne sadržaje i formate, poput onih u Kulturnom centru Kruševcu, Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, Biblioteci grada Beograda, Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku, Kulturnom centru u Pančevu.
Konstante zabeležene u našim istraživanjima pokazuju da institucije kulture nisu u dovoljnoj meri pristupačne za osobe sa invaliditetom. U prvi put sprovedenom istraživanju ovakve vrste u Srbiji „Kultura pristupačnosti: istraživanje o pristupačnosti muzeja i galerija u Republici Srbiji” podaci pokazuju da je tek 24,2% muzejskih ustanova fizički pristupačno za posetioce koji imaju neku vrstu invaliditeta. Najveći izazov je komunikaciona i informaciona pristupačnost, pri čemu 75,6% institucija ne ispunjava ovaj kriterijum, a upravo on zahteva najmanja ulaganja. Međutim, ohrabruje činjenica da su zaposleni u institucijama kulture svesni prepreka koje treba prevazići, pa 65,7% njih prepoznaje važnost pristupačnosti za unapređenje kulturnih prava i dobrobiti zajednice.