Tokom 2014. godine u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka realizovana je prva faza istraživanja Pregled položaja srpske ćirilice u kulturi i javnoj komunikaciji, autora Siniše Stefanovića, istoričara. Predstavljanjem prve faze projekta na tribini “Ćirilica kao standard”, Zavod učestvuje u manifestaciji “Dani evropske baštine” koja će ove godine biti obeležena temom “Jezik i pismenost” sa ciljem da se pažnja stručne i šire javnosti usmeri ka značaju pismenosti i jezika.
Tribina je održana u sredu, 24. septembra 2014. godine u 12 časova u Galeriji Zavoda.
Učesnici:
prof. Slobodan Antonić, Odeljenje za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu;
prof. Miloš Ković, Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu;
Bojana Vukotić, Matično odeljenje Narodne biblioteke Srbije;
Siniša Stefanović, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.
Fenomen opadajuće upotrebe ćiriličkog pisma u javnoj i privatnoj komunikaciji od temeljnog je značaja za kulturu Srbije. U odsustvu jasno definisane nacionalne kulturne politike, čini se realnom mogućnost da postojanje ćirilice, par excellence primera svetske kulturne raznolikosti, bude najozbiljnije ugroženo.
S druge strane, taj je fenomen paradoksalan i u globalnim okvirima izuzetan, jer se svodi na izostanak ostvarivanja prava nacionalne većine u nekoj od modernih država na upotrebu matičnog pisma u odsustvu vojno-upravne okupacije.
Stoga je pristup problemu upotrebe srpske ćirilice postavljen kao pitanje postojanja i sprovođenja nacionalnih i međunarodno prihvaćenih standarda, dakle kao državno pitanje, budući da Član 10. Ustava Republike Srbije propisuje:
U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama utvrđuje se zakonom, na osnovu Ustava.
U nedostatku monografije koja bi taj problem šire obuhvatila, ovim je radom osvetljeno svega nekoliko aspekata: istorijski razvoj fenomena, ideološko-politička priroda problema te pregled relevantnog zakonodavstva sa primerima. Rad se bazira na nesumnjivim kvantitativnim indikatorima: na osnovu podataka Narodne biblioteke Srbije izrađena je analiza kretanja broja publikacija na štokavskom jeziku štampanih modernom srpskom ćirilicom (knjige i periodika 1900. – 2012. godine). Taj instrument korišćen je kao osnov za razumevanje procesa u dvema Jugoslavijama i potonjem vremenu.