Као свој допринос месецу франкофоније, Друштво за културну сарадњу Србија-Француска и Завод за проучавање културног развитка, организују предавање др Јелене Новаковић, редовног професора Универзитета у Београду, насловљено “Модерна франкофона књижевност у Канади (Ан Ебер, Г. Роа, М.- К. Бле, Г. Брилот, М. Трамбле, Н. Катан, Н. Рајић)“ .
Предавање ће бити одржано у среду, 9. марта 2016. године у 14 часова у Галерији Завода за проучавање културног развитка.
У предавању се разматрају дела модерних канадских писаца који пишу на француском језику (Ан Ебер, Габријел Роа, Мари-Клер Бле, Гаетан Брилот, Мишел Трамбле, Наим Катан, Негован Рајић). Циљ је да се покаже како се кроз њихову тематику (породични односи, сукоб руралних и урбаних вредности, положај жене у породици и друштву, миграција, отуђеност, маргиналност, проблем алтеритета, списатељска активност), оцртавају главни токови у канадској франкофоној књижевности XX и XXИ века на путу њене модернизације и прихватања другог као свог конститутивног елемента.
Dans le cadre du mois de la francophonie, l’Association de coopération culturelle Serbie-France et l’Institut pour les études du développement culturel, organisent la conférence: „La littérature francophone moderne au Canada (Anne Hébert, Gabrielle Roy, Marie-Claire Blais, Gaétan Brulotte, Michel Tremblay, Naïm Kattan, Négovan Rajic)“.
Conférencier: Jelena Novaković, professeur titulaire.
Lieu: Institut pour les études du développement culturel, Belgrade, Rige od Fere 4.
Date: mercredi, le 9 mars 2016 à 14 heures.
Le conférencier examine les oeuvres d’auteurs canadiens qui écrivent en français (Anne Hébert, Gabrielle Roy, Marie-Claire Blais, Gaétan Brulotte, Michel Tremblay, Naïm Kattan, Négovan Rajic). Il se propose de montrer comment, à travers leur thématique (rapports familiaux, conflit des valeurs rurales et des valeurs urbaines, position de la femme dans la famille et dans la société, problème de l’altérité, écriture), se dessinent les principales tendances dans la littérature canadienne francophone du XXe et XXIe siècles, au cours de sa modernisation et de l’acceptation de l’autre considéré comme son élément constitutif.