Почетком 2017.године, навршило се педесет година од смрти истакнутог српског и југословенског архитекте Николе Добровића (Печуј, 12.2.1897. – Београд, 11.1.1967), академика САНУ и најдоследнијег заговорника савремених метода грађења. Модернистичка начела у нас први је пропагирао још средином треће и почетком четврте деценије кроз објекте, конкурсне пројекте, урбанизам, дневно-критичке коментаре и програмске манифесте, а касније и путем универзитетске наставе, теоријских и историографских студија. Бавио се и питањима заштите градитељског наслеђа. Ауторитативан и харизматичан, Добровић је оставио неизбрисив траг у архитектури централне и југоисточне Европе између два светска рата, као и у првим деценијама социјалистичке Југославије.
С обзиром на досадашњи степен проучености Добровићевог опуса, као и на потребу актуелизовања његове шире културолошке улоге, стекли су се услови да се поводом овог важног персоналног јубилеја, у форми међународног симпозијума, новим запажањима обогате недовољно осветљена питања из његовог живота и рада. Потребно је преиспитати и устаљене начине рецепције његовог дела, а тиме и пронаћи начине да се он још објективније сагледа у ширем културном контексту. Приближавање тих тековина широј културној јавности је такође један од циљева овог међународног скупа.
Координатор: Пеђа Пиваљанин