Часопис Култура

Култура је интердисциплинарни научни часопис за теорију и социологију културе и културну политику, чији је предмет култура у општем смислу речи, што подразумева да сe наука, образовање и целокупна људска делатност поимају као њен саставни део.

Часопис Култура је покренут 1968. године заслугом Стевана Мајсторовића, оснивача Завода за проучавање културног развитка са намером подстицања интегралног, аналитичког и критичког тумачења савремених културних феномена.

На пољу интелектуалне мисли, часопис је у време када је основан био јединствен и у погледу концепције и у погледу дизајна. Од првог броја био је и остао отворен према стваралачким идејама присутним код нас и у свету, о чему сведоче текстови значајних страних аутора, прилози аутора из културних центара тадашње Југославије и домаћих аутора који се појављују са новим идејама и приступима култури. Препознатљиво ликовно решење логотипа часописа Култура и нацрт корица је већ за потребе првог броја осмислио уметник и калиграф Божидар Боле Милорадовић.

Од 1971. године, установљена је пракса уређивања тематских бројева који настављају да доминирају часописом све до данас, са намером да се обогати присуство одређених тематских области у нашој културној и научној средини.

Састав прве редакције часописа Култура од једанаест чланова, предвођене одговорним уредником Стеваном Мајсторовићем и Тривом Инђићем, идејним покретачима часописа, наговештавао је нову оријентацију на интелектуалном пољу. Редакцију су чинили следећи чланови: Слободан Цанић, Драгутин Гостушки, Вујадин Јокић, Даница Мојсин, Мирјана Николић, Небојша Попов, Богдан Тирнанић, Милан Војновић и Тихомир Вучковић. Током пет деценија делатности часописа Култура, постојало је више редакција.

Часопис се редовно полаже у Репозиторијум Народне библиотеке Србије, а од 2010. године налази се у Српском цитатном индексу, где су текстови објављени у Култури доступни у пуној електронској форми. Од 2011. године научни чланци, осим редовних УДК (универзална децимална класификација) имају и одговарајуће DOI (Digital Object Identifier) бројеве који омогућавају видљивост и индексирање у међународним оквирима и по међународним стандардима. Часопис је у међувремену добио електронску платформу, односно учинио је почетне кораке у електронском уређивању које спроводи CEON (Служба задужена за праћење, мерење и вредновање научних часописа) преко програма за електронско уређивање Аseestant. Захваљујући томе, побољшао се квалитет објављених прилога, јер редакција сада располаже одговарајућим програмима за проверу текстова у виду правилног цитирања и навођења референци, као и спречавања плагијата.

Часопис Култура се редовно испоручује Народној библиотеци Србије у Београду, Библиотеци града Београда, Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду, Библиотеци Матице Српске у Новом Саду, Централној библиотеци Српске академије наука и уметности у Београду, Универзитетској библиотеци у Нишу, Универзитетској библиотеци у Крагујевцу. Часопис Културу редовно добијају бројне заинтересоване установе културе (библиотеке, позоришта, музеји, културни центри) и појединци. Размена се обавља са многим сродним институцијама и часописима у земљи, региону и Европи (Црна Гора, Хрватска, Словенија, Мађарска, Бугарска, Немачка, Швајцарска и друге земље).

Поред поштовања научних правила и стандарда објављивања научних текстова, часопис Култура није изгубио радозналост и свежину једног авангардног часописа који обрађује вечите и актуелне теме.

Последњу етапу развоја нашег часописа обележава нови и модерни дизајн који доноси право освежење у простору научних часописа Србије.

Више о часопису можете погледати на интернет презентацији, на адреси www.casopiskultura.rs