Аутор пројекта: Драгана Мартиновић
Уводна напомена:
Истраживање публике музеја произашло је из целовитијег истраживања актуелног стања (културне баштине) у музејима Србије које је обавио Завод за проучавање културног развитка (у Заводу је био припремљен и обрађен упитник) за потребе конференције „Културна политика у области културног наслеђа и трансформација институција“ у организацији Министарства културе маја месеца 2009. године. Такође, треба напоменути да основу за ово истраживање представља истраживање које је било спроведено у музејима и галеријама Србије 1977. године (а које је рађено у Заводу), као и 1996. године (резултати су објављени у часопису „Култура“, број 97). Из наведеног се види да се оваква врста систематичног теоријског и емпиријског истраживања код нас ретко предузима, иако би требало да постане део маркетинга и менаџмента сваке музејске установе. Стога, сматрамо да је ово истраживање неопходно из разлога што би анализе музејске публике требало да се обављају континуирано, у чему је важна улога Завода као иницијатора и организатора истих, и као јединствене научноистраживачке установе код нас у којој би се радило припремање упитника и обрађивање података.
Предмет истраживања:
Из назива пројекта може се закључити да је предмет истраживања музејска публика, односно посетиоци музејских установа у Србији: и у овом истраживању ће бити обухваћени сви музеји који су учествовали у истраживању актуелног стања нашег културног наслеђа. Посетиоци музеја се све више посматрају као активни чиниоци функционисања музејског система који перципирају уметничка дела и музејска артефакта естетски, интелектуално, информативно, емоционално… и који заузимају критички став о музеју, изложби, али и учествују у програмским дешавањима у музеју. Оквир у којем се налази предмет нашег истраживања, музејски посетилац, може да буде лични (интересовања, искуство, мотивација, начин перципирања…), друштвено-културни (зависно од услова посете, стимулације за посету) и физички (интеракција с изложбеним простором музеја). Тиме би тематско поље овог истраживања обухватило очекивања и мотивисаност посетилаца, њихово искуство приликом посете музеја (изложбе), њихов однос према музеју, потребе музејске публике, иновативне идеје итд.
Циљеви истраживања:
Главни циљ истраживања јесте да се утврде све релевантне карактеристике музејске публике у Србији које у највећој мери утичу на бројност посетилаца и њихов однос према самом музеју и културном животу уопште. Појединачни циљеви би били:
1. утврдити учесталост одласка у музеје (индивидуално интересовање);
2. на основу учесталости одласка извршити категоризацију публике;
3. утврдити који фактори највише утичу на учесталост одласка у музеј (природа посете);
4. испитати однос посетилаца према музеју, њихово мишљење о програмима и активностима који се организују у музеју, о радном времену, цени улазница итд;
5. испитати како посетиоци доживљавају музеј, његов смисао и значај у свом образовању и у образовању шире заједнице;
6. утврдити на који начин музејски посетиоци могу да утичу на избор оног што ће бити изложено и организовано у музеју (приоритети, потребе и предлози посетилаца);
7. утврдити нови значај и значење музејске установе, њено место у културном животу града и земље, као и у савременом процесу медијације;
8. подстакнути развој методе евалуације у самим музејима, не само као инструмента вредновања већ и као инструмента промена у циљу трансформације музеја (повећања могућности музеја, модификовања изложби и креирања занимљивијих садржаја).
Дакле, овим истраживањем би се створила јаснија слика о музејским посетама и начинима на који она може да се побољша. Резултати који би се добили тицали би се могућих перспектива рада с публиком, сагледавања у којој мери и на који начин музејске установе делују на своје окружење, те указивања на неопходност заузимања активнијег става према друштвеној и културној средини.
Методологија истраживања:
Методолошки поступак који је предвиђен да се користи за ово истраживање јесте испитивање путем методе анкетног истраживања. Избор методе за прикупљање података извршен је на основу типа информација које су нам потребне за реализацију циљева истраживања. Такође, на избор методе прикупљања података утиче и величина групе која ће бити укључена у истраживање. Планирани узорак биће обиман, с обзиром на број музеја у Србији и из разлога да би био репрезентативан, те да би се добијени подаци сматрали довољно поузданим. За истраживања на великим узорцима најподеснији је метод анкетног упитника. Наиме, испитаницима би био понуђен класичан упитник са затвореним питањима, да би се избегла могућност двосмислених одговора и због кратког времена за попуњавање упитника (које би требало да траје 10–15 минута). Наравно, након израде одговарајућег упитника методолошки је препоручљиво извођење једне пилот-анкете ради утврђивања дискриминативности питања у упитнику и постизања планираног времена за његово попуњавање. Пре самог плана узорка потребно је да располажемо подацима о броју реализованих повремених и тематских изложби, о броју посетилаца поменутих изложби, као и сталне поставке, а такође и о броју јавних програма и других музејских активности и њиховој посећeности, и то у последње две године. На основу ових података одредила би се и величина узорка.
Резултати на основу добијених података били би доступни на „веб сајту“ Завода, а могли би и да послуже за касније дубинско истраживање по методи студије случаја. Оно што је веома значајно, резултати истраживања били би и теоријски обрађени, а из њих би се изродиле неколике теме везане за музеолошке сегменте. Такође, једна анализа би се тицала компаративног сагледавања садашње ситуације и оне из 1995. године. Ови радови били би објављени у часопису „Култура“, у оквиру сепарата „Истраживања“, а представљали би и добар материјал за израду посебне студије.