Изложба коју је приредила Марина Лукић-Цветић, историчар уметности и конзерватор, свечано је отворена у среду, 13. маја у 19 часова.
У оквиру манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“, посетиоци ће у Заводу за проучавање културног развитка бити у јединственој прилици да виде оригиналне иконе са иконостаса манастира Жича из времена владике Јоаникија Нешковића и да чују причу о њиховом необичном путу. Завод за проучавање културног развитка, у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Краљева, представиће овом изложбом нова открића о иконостасу манастира Жича.
Иконе су рад Николе Марковића, а настале су после велике обнове 1857. године. Представио их је на својој слици жичког ентеријера Ђорђе Крстић 1883. године. Иконостас је замењен за време владике Николаја Велимировића, 30-тих година прошлог века, и губи му се сваки траг. После земљотреса 2010. године, део Марковићевог иконостаса пронађен је у селу Сирча. Откривени натписи говоре о пљачки за време Првог светског рата и враћању, из Сомбора, пронађене иконе.
Сарадници у припреми изложбе: Душко Јовановић, Маријана Урошевић, Далибор Анђелковић, Владета Стојић
14. мај, 12.00 – Предавање Конзервација жичких икона – Душко Јовановић, сликар конзерватор, и Марина Лукић Цветић, историчар уметности, говориће о процесу конзервације жичких икона и дешифровању натписа на њиховој полеђини.
16. мај, 12.00 и 15.00 – Вођење кроз изложбу. Посетиоцима ће о необичној судбини жичких икона говорити Марина Лукић Цветић, историчар уметности и в.д. директора Завода за проучавање културног развитка.
Током изложбе радно време Галерије је од 10.00 до 19.00 часова, а 16. маја од 10.00 до 22.00 часа.
ТРАГОМ ЖИЧКИХ ИКОНА
Жича, седиште српске архиепископије из ХIII века, као и већина наших манастира, по одласку Турака била је девастирана и ван функције. Велику обнову преузео је 1856. и 1857. године епископ ужичко-крушевачки Јоаникије Нешковић. После завршетка грађевинских радова, уследило је унутрашње уређење о чему не постоје писани подаци.
Прво сведочанство постојања иконостаса и владичанског трона види се на слици Ентеријер манастира Жиче, аутора Ђорђа Крстића из 1883. године, који је том приликом насликао и јужни изглед комплекса. Следи литографија са миропомазања Александра Обреновића, обављеног у Жичи 1889. године, на петстогодишњицу Косовске битке. Престолонаследник је представљен са митрополитом Михаилом и намесништвом испред високог иконостаса. На истом месту, 1904. године, било је миропомазање краља Петра I Карађорђевића, одмах после његовог крунисања у Београду, али иконостас није био у фотографском кадру. Фотографија ентеријера, настала око 1925. године, коју објављује и Ђурђе Бошковић, показује веродостојност слике Ђорђа Крстића. Квалитетна разгледница, власништво колекционара Небојше Савића, на којој је директно фотографисан иконостас, настала у истом периоду, омогућила је израду скице и разрешење иконографског програма.
Следећи траг је сећање свештеника Мирослава Јосифовића које упућује у село Сирчу, у цркву Светог Илије, где је наводно пренет жички иконостас. Свештеник је испричао да су аустроугарски војници 1915. године однели иконе које су после рата враћене. У цркви је затечена олтарска преграда са иконама из ХIХ века и иконама из 1923. године.
Земљотрес који је задесио општину Краљево 2010. године, чији је епицентар био баш у Сирчи, озбиљно је оштетио сеоску богомољу. Приликом демонтаже иконостаса, на дашчаној подлози иконе Тајна вечера, пронађен је столарев запис ЖИЧА, што је потврда колективног сећања. На полеђини исте иконе, која је била и ратни плен, у доњем десном углу аустроугарски војници записали су мастиљавом оловком: MATARUGE ZICCA DECEMBER 1915 и оставили своје иницијале. Овај датум повезује се са освајањем Краљева у Великом рату 6. новембра 1915. године. На основу старе разгледнице и икона донетих у Сирчу може се закључити да су војници однели само композиције сликане на платну из прве зоне иконостаса, док су царске и бочне двери остале, јер су свеци насликани директно на дрвету. Педантни запис непријатеља био је траг да се икона врати манастиру, а архимандрит Виктор Гиздавић такође је оставио текст: Тајна вечера 1915. г. Аустро Немци скинули икону са иконостаса, пренеше је у Сомбор. Пронађе и исту и преко Министра Вера Донесе је у Београд. прими и доне у Жичу и намести је где је била Старешина манастира Жича Архимандрит Виктор Гиздавић Родом из Придворице – Чачак са сабратом Антонијем Драговићем из Драгачева. 12.VII јула 1922. у Жичи. 1915 г.
По стилским карактеристикама може се закључити да је аутор иконостаса из манастира Жиче представник нашег романтизма, иконописац, академски сликар, члан Српског ученог друштва Никола Марковић (1845–1889). По породичном сећању, урадио је 25 иконостаса , од којих нису сви познати, тако да се сада жички иконостас може придружити тој скупини.
Од 32 насликане иконе сачувано је 14 оригинала. Недостајуће иконе прве зоне треба тражити у правцу Сомбора, а остале су на неком другом месту или су страдале приликом бомбардовања и паљења манастира Жиче од стране Немаца, септембра месеца 1941. године.
Донатори из Београда 1923. године, поручују нове слике у радионици Гогић – Рајковић. Из разлога стилског нејединства, владика Николај Велимировић, мења иконостасну преграду новом, коју су израдили македонски копаничари. По сећању учитељске породице Милановић, која је службовала у Сирчи, жички иконостас је дариван њиховом селу, јер им је рођак био владика Јоаникије Нешковић.
Допринос херојима уметничке баштине је, осим приређивања ове изложбе, откриће аутора иконостаса, атрибуција свих насликаних икона, а прави херој биће онај ко пронађе све оно што оригиналу недостаје.
Марина Лукић – Цветић, историчар уметности и конзерватор
