У оквиру Унеско иницијативе ResiliArt, Завод за проучавање културног развитка, национална контакт тачка за Конвенцију о заштити и унапређењу разноликости културних израза (Унеско 2005), поводом обележавања Светског дана културне разноликости за дијалог и развој, у четвртак 21. маја у 14 часова, организовао је онлајн јавну дебату о превазилажењу последица пандемије у области културе и уметности, која је емитована уживо на фејсбук страници Завода.
Унеско је 15. априла 2020. године покренуо иницијативу под називом ResiliArt, чији је циљ да, у условима пандемије, укључивањем уметника, стручњака у култури и публике подигне свест о значају културе, учини видљивим уметнике широм света и осигура да се њихови гласови чују на нивоу јавних политика, и да помогне доносиоцима одлука у развоју нових мера и механизама доприноса култури.
Завод се одазвао позиву Унеска да се земље чланице прикључе покрету ResiliArt организованом у форми јавних дебата у онлајн простору, на друштвеним мрежама, у којима учествују уметници и стручњаци у култури. Дебата којом је модерирао др Вук Вукићевић, директор Завода, имала је за циљ да интензивира учешће и да допринесе сагледавању свих аспеката културе у Србији како би се појачао утицај наших културних посленика и ширег јавног мњења на ову важну Унеско иницијативу.
У разговору су, овим поводом, учествовали еминентни уметници и стручњаци из различитих области културе: др Ивана Вујић, управница Народног позоришта у Београду; др Тијана Палковљевић Бугарски, директорка Галерије Матице српске; мр Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије; Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда; мр Никола Божовић, уметник, доцент на Факултету примењених уметности у Београду, члан УЛУС-а и Борислав Дугић, музичар, члан председништва УМУС-а.
Како је пандемија утицала на уметнички живот у Србији, било је прво питање које је гостима онлајн дебате упутио др Вук Вукићевић. Учесници су се сложили да су кризе постојале одувек, али да смо у овом веку имали привилегију да током пандемије не оскудевамо у уметничким понудама подржаних дигитализацијом. Истакнуто је, такође, да је културни сектор у Србији током претходног периода показао фантастичну виталност, ангажованост и креативност кроз све дигитално-комуникацијске алате.
Овом дебатом истакнут је значај културе и уметности током кризног периода. Музика, филмови, књиге, галеријски и музејски, позоришни програми у дигиталном облику постали су део наше свакодневице, што је резултирало драстичним порастом броја уживаоца културних садржаја током кризе.
Еминентни уметници и стручњаци у култури одговарали су на питања онлајн публике: о утицају пандемије на културни живот, значају ангажовања установа и појединаца у доба кризе, могућностима за откривање нових културолошких садржаја… Закључак је да су неопходна већа улагања у дигитализацију, али да никако не би требало запоставити суштинску улогу културних установа, а то је жива комуникација и непосредан контакт са публиком и корисницима културних садржаја.
Негујући оба начина културолошке понуде, и културне установе и садржаји биће видљивији и препознатљивији како на нашем, тако и на светском културном простору.
#ShareCulture @unesco #Zaprokul @Zaprokul
Додатне информације о онлајн дебати:
https://dev.zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2020/05/Unesco-ResiliArt-Saopstenje.docx
x