У пријатном амбијенту, препуне Галерије Запрокула, поводом Међународног дана жена, одржана је интересантна трибина на тему љубави и емотивних веза у савременом свету, под називом „Љубав у доба вештачке интелигенције“.
Окупљена публика имала је прилику да сазна тајне повезивања људи путем друштвених мрежа, љубави и емотивних веза „на даљину“, како у пре-дигиталној ери, тако и оних које се одржавају путем модерних средстава комуникације.
Кроз ово узбудљиво путовање водио нас је модератор трибине Игор Рил, историчар уметности, заменик главног уредника Политикиног забавника. Рил је окупљенима указао на хемијску позадину емоција, емпатије и љубави, али је и поставио у тежиште трибине емотивне односе у савременом свету, као и које су последице „дигитаног“ по блискост или отуђеност људи.
Марко Браковић, психотерапеут и писац чувеног романа „Фејсбук предатор“ указао је на промене које је појам љубави претрпео од времена писма писаних руком до порука на друштвеним мрежама. „Масовно повезивање је олакшало комуникацију, али је изазвало и пораст анексиозности. Дошли смо до ситуације у којој се човек плаши живота, а просто је угуран у њега интензивном и површном комуникацијом.“
На тему страха, надовезао се и Иван Ђиковић, информатичар и писац, покрећући питања која је поетски разложио и у свом роману „Енергокинетички гамбит“, закључивши да се у доба вештачке интелигенције у коме живимо, али и које је тек пред нама: „не треба плашити технолошког напредка, али човечанство мора да се стало образује, преиспитује и сумња, па и у питањима емоција и љубави.“
